1.4. vrime ujutro u najmanju ruku ne obećava, al svaka kiša je stala pa će i ova. Idemo na izlet, a nije aprililili jer nas Lička kapa čeka. Naša Ana je odlično tempirala vrime i krećemo iz Mihaljevca lagano osvajat Plješivicu bez one dosadne kiše. Korak po korak preko blata, šume i sniga grabimo prema vrhu dok nas sunce grije. Al aprililili nam se odlučia narugat i šalje nam malo sniga da nas natjera na pauzu na Maloj Plješivici. Taman dovoljno da vratimo snagu i nastavimo dalje obučeni do Gole Plješivice. Stižemo pod mećavom stiropor sniga i mašemo Ličkoj kapi jer se triba i sigurno vratit natrag. U povratku nas je obasjalo sunce i počastila veličanstvena duga. Silazak smo bili motivirani možda više nego inače jer nas je čekala večera pa smo u više navrata provjeravali dubinu sniga. Neki od nas i više puta (pozdrav Vinku u snijegu), al svejedno smo samo tragove za sobom ostavili, a sve štapove uspješno pokupili. Večera je zato bila prava gozba (hvala dobrim ljudima iz kuće Mijić).
